Биљна исхрана је у последњој деценији све популарнија – не само из етичких или еколошких разлога, већ и због свог повољног утицаја на организам. Многе студије сугеришу да исхрана базирана на поврћу, воћу, махунаркама и житарицама може допринети бољем здрављу крвних судова.

Влакна, која су присутна у махунаркама (пасуљ, сочиво, леблебија), регулишу варење и могу утицати на бољу метаболичку равнотежу, што је повољно за целокупну циркулацију.

Калијум, који се налази у бананама, спанаћу и слатком кромпиру, има улогу у регулисању течности у телу и нормализацији притиска.

Биљна исхрана подразумева смањење уноса животињских масти, што додатно подржава рад срца. Уместо тога, користе се маслиново уље, сусам, ланено семе и орах као извор здравих масти.

Прелазак на биљнији начин исхране не мора бити радикалан – већ неколико безмесних дана недељно може бити довољно да се примете позитивне промене у енергији и општем стању организма.